Reče vila bračnom paru: – Za uzoran brak od 35 godina, ispuniću vam svakom po jednu želju. – Želim putovanje oko sveta sa svojim najdražim mužićem – reče žena. Vila zamahnu svojim štapicem i abrakadabra! – dve karte se stvoriše u njenoj ruci. I dođe red na muža. On razmisli na trenutak i reče: – Dakle, ovaj trenutak je vrlo romantičan, ali prilika kao ova se pruža samo jednom u životu. Dakle… žao mi je moja ljubavi, ali moja želja je da imam ženu 30 godina mlađu od sebe. Žena je bila duboko i vidljivo razočarana, ali želja je želja! Vila zamahnu štapićem i abrakadabra… Odjednom muž postade star 90 godina… Zaključak: Muškarci su možda pokvareni, ali vile su ipak… ŽENE!
– Devojka mi je poslala svoju sliku sa novom frizurom na viber i pita me: “Nije me valjda unakazila kao neku kozu? “ Odgovaram: “Neee”, a auto-korekt mi na telefonu ispravi na “Meee”. Jedva izvukoh živu glavu!
Uhvatio pop zlatnu ribicu. Ribica zavapi: – Ako me pustiš, ispuniću ti dve želje! Pop pristane i reče: – Moja prva želja… neću više da budem sveštenik! U tom trenu ribica mu uzme Bibliju, baci je, pa kaže: – Dobro, više nisi sveštenik, hajde, reci mi drugu želju! Pop: – Hoću da imam puno para, da ništa ne radim, samo da uživam… Tad ribica uzme nazad Bibliju, vrati mu je i drekne: – Daj, koga ti zajebavaš?!
U jednom gradiću u Nemačkoj stacioniran je mali garnizon sa 100 američkih vojnika. Jedne subote kapetan je bio dobre volje, pa svih sto vojnika pusti u grad, uz uslov da svi moraju biti u bazi najkasnije do devet sati uveče. Kapetan je jedini ostao dežurati u bazi. Došlo devet sati, a nijedan jedini vojnik se nije vratio. U devet sati i pet minuta pojavljuje se prvi. Besan, kapetan ga strogo upita: – Zašto si zakasnio? – Oprostite, gospodine kapetane, ja sam mlad i imam devojku na kraju grada. I kada sam na vreme trebao krenuti u bazu, moj auto se pokvario, ali njen otac ima farmu, pa mi je pozajmio konja, i petsto metara pred bazom konj mi je uginuo, pa sam dalje morao ići pešice, i zato sam zakasnio. – Dobro – reče kapetan – ulazi! Posle par minuta dolazi i drugi vojnik. – Zašto si ti zakasnio? – upita kapetan. – Oprostite, gospodine kapetane, ja sam mlad i imam devojku na kraju grada. I kada sam na vreme trebao krenuti u bazu, moj auto se pokvario, ali njen otac ima farmu, pa mi je pozajmio konja, i petsto metara pred bazom konj mi je uginuo, pa sam dalje morao ići pešice, i zato sam zakasnio. – Ulazi – reče kapetan. U taj čas dolazi i treći vojnik, pa četvrti i tako redom, i svi ponavljaju istu priču. Približava se i stoti vojnik. Kapetan totalno izbezumljen, na granici ludila, vadi pištolj, ubacuje metak u cev, sav plav u licu, urla: – A zašto si ti zakasnio? – Opostite gospodine kapetane, ja sam mlad…. – Znam – zaurla kapetan – i imaš devojku jel’, koja živi na kraju grada… – Da, da, baš tako! – upada u reč vojnik. -….. I auto ti se pokvario i njen otac ima farmu pa ti je pozajmio konja, je li? – Neee…. gospodine kapetane, nije mi pozajmio konja! – Nego? – Nego mi je pozajmio svoj auto, ali sam petsto metara pred bazom naišao na devedeset i devet mrtvih konja, i nisam mogao dalje pa sam morao nastaviti pešice i zato sam zakasnio.
Razgovaraju prijatelji o sujeverju i jedan kaže: – Ja verujem u broj sedam.
Pitaju ga ostali zašto, a on odgovori: – Rođen sam 7. 7. 1977. godine, jednog dana kupio sam srećku sa brojem 7777 i dobio sedam miliona dinara. Odmah sam otišao na hipodrom i uložio svih sedam miliona na konja broj sedam.
Na to svi oduševljeno viknu: – I šta, bio je prvi?
Na to ovaj odgovori sagnuvši glavu: – Ne, bio je sedmi.
Studenti na Filozofskom fakultetu dobili su zadatak da napišu kratku priču sa što manje reči, ali je morala sadržati tri pojma: 1. religija 2. ljubav 3. tajna Samo jedna priča dobila je najvišu ocenu, a glasi: “O Bože, trudna sam! Da barem znam ko je? ”
Dolazi majka u vrtić po svoje dete. Na ulazu ima šta da vidi, kapija širom otvorena, a deca se u pesku igraju sa mobilnim telefonima. Upita vaspitačicu: – Pobogu, ovo su mala deca, kako to pazite na njih, kapija je otvorena, deca mogu da izađu na ulicu? Vaspitačica odgovara: – Gospođo, ništa ne brinite, kod nas je wi-fi u granicama ovog peska!
Debeli muškarac kupi džip i odjednom više niko ne vidi da je debeo i ne mora da smrša a debela žena kupi džip i opet kažu: “Vid’ kakav džip vozi ona debela! “
Nakon smrti, kreator poznatog automobila Ferdinand Porsche dođe u raj. Tamo ga dočeka Sveti Petar rečima: “Gospodine Porsche, zbog Vaših zasluga u kreiranju čuvenog automobila kao i doprinosu autmobilskoj industriji možete poželeti šta god hoćete i ja ću Vam to ispuniti. ”
Porsche se malo zamisli, pa reče: “Dopustite mi da malo porazgovaram s Bogom. ”
Sveti Petar se složi i odvede ga u božije prostorije.
Porsche upita Boga: “Dragi Bože, Vaša kreacija `žena`? , čime ste bili zauzeti dok ste je stvarali?! ”
“Kako to misliš? ” – upita Bog.
Porsche: “Znate, Vaša kreacija je puna grešaka. Pogledajte:
Prednja strana nije aerodinamična. Proizvod je prebučan. Održavanje je preskupo. Pet do šest dana u mesecu je potpuno neupotrebljiva. Zadnja strana visi previše. Konstantno se mora farbati i dorađivati. Prednje lampe su premalene. Potrošnja goriva je prevelika. ”
Bog se zamisli, pa reče: “Gospodine Porche, možda je to i istina, ali statistički gledano, više muškaraca vozi moj izum, nego Vaš! ”
Peca Lala na Dunavu ispod porušenih mostova; sav ispuvan, ko pokis’o. I odjednom upeca zlatnu ribicu. Naravno, ona mu reče da će mu ispuniti tri želje. A Lala na muci, misli, misli, pa kaže: – Prva želja mi je da odma’ prestane bombardovanje. Druga želja – da se ovi mostovi povrate. A treća želja mi je da sve bude k’o pre rata. I stvarno sve tako i bi. Tek posle nekog vremena trči Sosa i viče: – Lalo, brzo dođi kući, na TV javljaju da će početi da nas bombarduju!
Vraćajući se sa posla čovek posumnja da ga žena vara, pa povede kolegu kući sa sobom, da mu bude svedok. Stigoše oni, uđoše u spavaću sobu kad imaju šta da vide, žena sa ljubavnikom na gomili. Izvadi muž pištolj, uperi ga ljubavniku u glavu, kad se žena baci pred njega i poče vikati: – Neee, NE PUCAJ, lagala sam te, nisam dobila nikakvo nasledstvo, on je platio onaj porše što sam ti ga poklonila, on je platio vilu i jahtu u Monte Karlu, on je nabavio i platio godišnje karte za fudbalske utakmice! Zastade muž, poče se misliti, pa upita kolegu: – Je li druže, šta bi ti radio da si na mom mestu? Kolega – Ja bih ga pokrio sa ćebetom, prehladiće se čovek…
Šta se sve čuje na srpskoj svadbi pod šatrom: – Moli se mlada da ne srče supu, smeta ozvučenju. – Mole se deca da se ne igraju lastiša s’ kablovi od muzike, ‘fala. – Mole se gosti da ne unose oružje pod šator jer mladoženju zovu Fazan. – Moli se mlada da siđe sa astala, trunjavi supu. – Zete, nemo’ da ješ’ govna, a vi gosti izvolite. – Mole se gosti da ne bacaju kosti po podu, izaći će torta na kolicima. – Zamoljavaju se gosti da ne bacaju bombe, iskače sarma iz tanjira. – Mole se gosti da ne pipaju pevaljku s’ masni prsti.
Autobus pun putnika juri nizbrdicom. Za njim, sav u panici, trči čovek pokušavajući da ga stigne. – Nemaš šanse! – dovikuje neko od putnika. – Moram, ja sam šofer!!
Direktor kompanije poziva sekretaricu i kaže joj: – Hajde, spremaj se, idemo na nedelju dana na službeni put u inostranstvo… Sekretarica po povratku kući obaveštava muža: – Dragi, moram na službeni put na nedelju dana, moraćeš sam da se brineš o sebi… Muž obaveštava svoju švalerku: – Moja žena putuje na nedelju dana, provešćemo to vreme zajedno… Švalerka obaveštava svog đaka kome daje časove iz matematike: – Biću veoma zauzeta, imam puno posla i pauziraćemo nedelju dana… Ðak, sav srećan, obaveštava svog dedu: – Dedice moj, biću slobodan nedelju dana i nemam časove, jer mi je nastavnica zauzeta, hajde da idemo na pecanje… Deda (direktor kompanije) ponovo zove svoju sekretaricu: – Plan je promenjen, moj unuk me moli da provedemo vreme zajedno. Putovaćemo drugi put… Sekretarica zove svoga muža: – Dragi, moj službeni put je odložen… Muž zove švalerku: – Nećemo moći ove nedelje, žena je odložila put… Švalerka zove đaka: – Nastave će ipak biti kao i obično. Ðak zove dedu: – Dedice, nastavnica je rekla da će nastave biti kao i obično, ne mogu da ti pravim društvo… Deda zove svoju sekretaricu: – Ipak putujemo ove nedelje!
Došao čovek kod doktora i počinje priču: – Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest. – Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti. – Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu. – Pa dobro, pogledaću i nju. – Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu. – Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti. – Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu. – Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!
Jedna žena dođe kod svog doktora na pregled, međutim on ima veliku gužvu pa je pođalje svom mlađem kolegi s kojim deli ordinaciju. Pet minuta kasnije, žena izjuri iz ordinacije i počne vrišteći trčati niz hodnik. Zaustavi je stariji doktor i smiri te odvede u svoju ordinaciju da mu se izjada. Pet minuta kasnije, stariji doktor uleti u ordinaciju mlađeg kolege i besno upita: – Šta vam je, kolega! Gospođa ima 63 godine i muža, troje dece i sedmero unučadi! Zašto ste joj rekli da je trudna! ? Mladi lekar, bez da digne pogled sa kartona kojeg je ispunjavao upita: – Jel’ još štuca?
