Ta moglo je i gore biti
Svako veče u bircuzu okupljaju se Banaćani i divane o svemu i svačemu. Jednog dana pričaju kako je grad uništio letinu, svi zabrinuti samo Lala kaže da je moglo biti i gore.
Nekog drugog dana pričaju kako je komšiji dođošu izgorela kuća do temelja, a jedino Lala odsutno kaže:
– Ta, moglo je biti i gore.
Dosadilo to svima pa jednom reše da Lali slože priču za koju neće moći da kaže kako je moglo biti i gore. Tako se i zbi. Sede oni i pričaju:
– Juče je onaj dođoš Bosanac bio kod Ilonke Mađarice kad je naišao njen muž Pišta. Kada je video ženu na gomili sa Bosancem, uz’o je sekiru i svog ga na komade isek’o.
– Kada je to bilo, oko kol’ko sati? – prenu ih Lala pitanjem.
Radosni što su doakali Lali zagrajaše:
– Oko ponoći!
– Ta moglo je i gore biti! – reče Lala sa vidnim olakšanjem.
– Pobogu čoveče, šta je moglo gore biti? Ubijen je čovek, isečen sekirom na komade.
– Ta moglo je. Ja sam delj’o Ilonku od osam do deset.