Srela se dva političara ineče direkrori propalih fabrika i razgovaraju: – Kaži ti meni druže, isplačuješ li ti svoje radnike? – Ma jok, ne plaćam ih već devet meseci, ali oni i dalje redovno dolaze. – Pa ni ja mojima, a oni isto redovno dolaze. – Čuj imam odličnu biznis ideju, ja ću njima od sutra da naplaćujem ulaz! Prošlo mesec dana, sretnu se oni te ga ovaj upita: – I Kako je prošlo ono sa naplaćivanjem ulaznica? – Ma nije baš nešto, mnogo su snalažljivi. Zamisli sada dođu ponedeljkom i ne idu kući sve do petka…
Političar drži predizborni govor u jednom selu: – Napravit ćemo vam asfaltirani put, vodovod i kanalizaciju! – Napravit ćemo i novu školu! Neko iz mase: – Ali u selu više nema djece! Političar: – I djecu ćemo vam napraviti!
Sedi penzioner ispred Narodne Skupstine i maze govna na parce hleba. Izadje Tadic i pita: -Sta to radis covece? -Kriza Predsednice. -Evo ti 1000 din i skloni se molim te. Penzos stavi pare u dzep i nastavi da radi isto. Izlazi Dinkic is Skupstine i pita: -Sta to radis covece? -Kriza Ministre. -Ma mazi to tanje, bice jos gore.
Jednog dana u Slobinoj zatvorskoj ćeliji pojavi se đavo, i kaže mu: – Imam jedan predlog za tebe. Nudim ti mogućnost da se vratiš na mesto predsednika i tu ostaneš do kraja života. Svi će te obožavati i bez pogovora te slušati; imaćeš moć koju si odavno izgubio. Za uzvrat, nakon tvoje smrti uzeću tvoju dušu i duše tvoje žene, dece, rođaka, prijatelja, partijskih drugova, simpatizera i glasača. Šta kažeš? Sloba se zamisli na par sekundi, pa ga pita: – Dobro, u čemu je trik?
Sjede dva prijatelja u bircu i pričaju. – Jučer sam bio na predizbornom skupu SDP-a. Nakon govora su dijelili piće i hranu. Baš sam se dobro najeo. Drugi će na to: – I ja sam jučer bio na predizbornom skupu HDZ-a. – I? jesu li i oni što dijelili? – Jesu. – Pa, kaži što! – Obećanja.
Donald Trump je nakon ulaska u Bijelu kuću dobio pismo od iranskog predsjednika, a kad ga je otvorio, na svoje iznenađenje u njemu pronađe list papira na kojem piše samo šifra:
370HSSV 0773H
Trump se zbuni, pa pošalje e-mail FBI-ju, no oni je nisu uspjeli dešifrirati. Ljuti Trump pošalje poruku u CIA-u i NSA, no i dalje nema rješenja.
Na kraju jedan službenik odluči poslati poruku britanskom MI6 i zamoli ih za pomoć, a ovi vrate fax za dvije minute:
– Recite svom predsjedniku da je poruku držao naopačke…
Dolazi Medvedev kod Putina i nervozno mu predlaze da ukinu vise ove vremenske zone, pita njega Putin; – Zasto? – Pa ne snalazim se vise, odletim u drugi grad, zovem kuci a oni svi spavaju. Prosli put tebe probudim u 4 ujutru a mislio sam da je vece. Zovem Angelu Merkel da joj cestitam rodjendan, kaze bio juce. Predsedniku Kine cestitam Novu godinu, kaze da je sutra. – Ma dobro, sve su to pizdarije – govori mu putin – Ma kakve pizdarije, secas se kad se srusio onaj Poljski predsednicki avion? Ja zovem da im izjavim saucesce, kaze covek da avion jos nije ni poleteo.
Dolazi Medvedev kod Putina i nervozno mu predlaže da ukinu više ove vremenske zone. Pita ga Putin: – Zašto? – Pa ne snalazim se više, odletim u drugi grad, zovem kući a oni svi spavaju, prošli put tebe budim u 4 ujutro, a mislio sam da je veče. Zovem Angelu da joj čestitam rođendan, kaže bio je juče, predsedniku Kine Novu godinu, kaže da je sutra. – Ma dobro, to su sve pizdarije – govori mu Putin. – Ma kakve pizdarije, sećaš se kad se srušio onaj poljski predsednički avion? Ja zovem da im izjavim saučešće, kaže čovek da avion još nije ni poleteo…
Sastali se na nebu Milošević, Tuđman i Izetbegović da zasade drvo mira. Ali koje drvo? Kaže Milošević: – Breskva? Ova dvojica zagalame: – Breskva počinje sa bre, ne dolazi u obzir! Kaže Tuđman: – Kajsija? Druga dvojica zagalame: – Ne može ni kajsija počinje sa kaj! Upita Alija: – Može li vinova loza? Svi se složiše da može. Posle sat vremena kaže Sloba Tuđmanu: – A što nas Alija zajeba, em zelena, em se obrezuje
Krenuo Milo Ðukanović na pecanje u svojoj novoj jahti… Isplovi on ka pučini i počne da peca. Peca on tako, peca i upeca zlatnu ribicu. Ribica ga moli: – Pusti me molim te, pusti me… Posle nekog vremena, Milo se smori i baci zlatnu ribicu nazad u vodu. Ribica izronjava zbunjena i pita: – A želja? Milo joj odgovara: – Dobro, ‘ajde šta hoćeš, šta ti treba?
Takmičili se Buš, Gorbačov i Sloba ko ima najvernijeg vojnika. Buš: – Sada ćete videti šta je marinac SAD. Džone! – Da, ser. – Idi ti lepo skoči sa one kule tamo za svoju državu i za nezavisnost. – Ali ser, imam ženu, decu, familiju… – Bruko jedna, obrukao si i sebe i mene i Ameriku. Gorbačov: – Sada ćete videti šta je prava ruska beretka. Vladimire! – Da, druže predsedniče. – Idi ti lepo skoči sa one kule za našu državu i druga Lenjina… – Ali druže, imam ženu, decu, familiju… – Bruko jedna, obrukao si i mene i sebe i celu našu zemlju. Sloba: – Sada ćete vi da vidite šta se zove vojnik. Živorade! Dolazi ovamo! – Šta je, bre? – Vidiš li onu kulu tamo? – Vidim! – E nemoj slučajno da skočiš sa nje… – Je li? E ti ćeš da mi kažeš!
Razgovaraju kirurg, arhitekt i političar o tome koji je najstariji zanat na svijetu. Kaže kirurg: – Bog je od Adamovog rebra napravio Evu. Eto, bio je prvi kirurg i to vrlo dobar. Prekine ga arhitekt: – Čekaj, Bog je Evu napravio tek šestog dana. Sjeti se samog početka, prvo kaos, pa je nastao red. Ko bi mogao napraviti red osim arhitekte? Na to će političar: – Dobro, ljudi, a što mislite, tko je napravio kaos?
Budi se Slobo 2010. godine, a na razglasima u svim gradovima Srbije stanovništvo se poziva: – Ustajte ljudi, ustao je predsednik Republike! Posle pet minuta Milošević odlazi u wc, a preko razglasa će: – Naš predsednik je u toaletu, narode Srbije idi i ti! Posle deset minuta Slobo seda za sto da doručkuje a preko razglasa će: – Naš predsednik doručkuje a za narod Srbije evo malo muzike…
Kupio Sloba unučetu pet malih, tek izleglih mačića. Zaigralo se dete sa mačićima i govori Slobi: – Gle, deda, svi su u SPS-u! Nakon tri dana dolazi Sloba u posetu unučetu, a on ga dočeka s dva mačića u krilu: – Vidi, deda, ona tri mačića su u SPS-u! – Kako to? – čudi se Sloba. – Pa još pre neki dan su svi bili u SPS-u! – Znam, deda, ali ova dva su progledala!
Krenuo čovek na Beogradski sajam, ali kada je stigao do Gazele ima šta i da vidi. Saobraćaj u zastoju, kolona duga kilometer, a dva lika idu od kola do kola i razgovaraju sa ljudima. Sedi on tako u kolima, kad stigoše ta dvojica i do njega, te otvori prozor pa ih upita: – Je l’ šta se to dešava, šta to mutite? – Ma uleteli ovi teroristi iz ISISa u skupštinu i oteli Vučića, Babića ma svih 250 poslanika bilo u skupštini na hitnom zasedanju, i traže milion evra ili će da ih zaliju benzinom i zapale, pa eto mi idemo redom i sakupljamo priloge, hoćeš li i ti nešto dati? – Ma nego šta nego ću dati, a koliko drugi daju? – Pa kako ko, u proseku 2 do 3 litre…
TUĐMAN: Dobro, smiri se. Jesi li se smirio? MILOSEVIĆ: Miran sam. Ladan sam ko spricer… Onda, kad ces da mi pošalješ te Srbe? TUĐMAN: Ne mogu, čovjeće. MILOSEVIĆ: I bre šta si težak čovek! Digni, bre, veliku vojsku. Ja ću lično da organizujem da se to evakuiše ovamo, razumšs, ko fol zbegovi, kolone nesrečnika beže pred ustaškom kamom… Oni dodju kod mene, a ti narodni junak, oslobodioc, razumeš, istorija će da te slavi! Posle, posle… kako vi kažete hiljada? TUĐMAN: Tisuću. MILOSEVIĆ: Jeste, “poslije tisuću godina Franjo Tuđman je koncem dvadesetog vijeka uspostavio modernu hrvatsku državu na cijelom njenom teritoriju”. A? I jos bez Srba! Bićeš, bre, bog! TUĐMAN: Da budem iskren, ne zvući loše. MILOSEVIĆ: Tako te volim! Vidim da si ozbiljan poslovan čovek, uvek ja govorim – sa takvim čovekom moze da se razgovara. TUĐMAN: A ti bi sve Srbe? MILOSEVIĆ: Dobro, sad… eto, možeš da zadržiš Pupovca i Uzelca. TUĐMAN: I što ću onda s Krajinom bez Srba? Mislim, šta ce mi… uopće? MILOSEVIĆ: Šta će mu Krajina?! ? Dal si ti normalan? A gde češ sa onim svojim Hrvatima iz Bosne, gde? U kujnu? TUĐMAN: Šta ja znam… mislio sam u Istru. MiLOSEVIĆ: Vidi: oslobodi Krajinu i pošalji meni Srbe i eto ti mesta koliko oćeš! Možeš da smestiš ne Hrvate iz Bosne nego celu rasejanu Hrvatsku! Mogu i ja da ti pošaljem nešto ALbanaca, jeftini su za održavanje. TUĐMAN: Ne, hvala. MILOSEVIĆ: Ma šalim se, bre! Gde bih ja bez Šiptara, šta ti je, da nije njih ja bi danas radio u Karić banki! TUDMAN A da nema meni mojih Srba, ja bih preko tebe sređivao kredit za otkup stana u general Zdanovoj! uh MILOSEVIĆ: Ha, Ta ti je dobra! Mnogo dobra! Samo što tebi Srbi više ne trebaju, čoveće. TUĐMAN: Dobro, recimo da prijedlog vrijedi razborita razmišljanja. Kad si mislio to sve skupa da organiziramo? MILOSEVIĆ: Kako kad? Odma, bre! Juće! TUĐMAN: Odmah?! Jesi ti normalan? Pa srpanj je!!! … MILOSEVIĆ: Srpanj, srpanj… koji to beše mesec? TUĐMAN: Srpanj! Sedmi! Usred ljeta! A sezona?! Ne dolazi u obzir. Tako si me zajebo i devedesete! MILOSEVIĆ: I bre al si namcor! Najpre, ono devedesete nisam zajebo ja. Biće sam ja mislio da je avgust listopad pa zvao na telefon usred osmog meseca da zar se nismo dogovorili za avgust? TUĐMAN: Dobro, ali nemoj da se pročuje kako smo se dogovorili, evo i Alija dolazi… MILOSEVIĆ: Ma šta bre Alija, njegove ćemo da potućemo…
