Pola teleta

Dođe Mujo kod Hase i pita ga:
– Bolan, ‘oćeš kupit’ pola teleta?
Kaže mu Haso:
– Šta će mi, pa da mi pada po dvorištu…

Želja

Mujo, negdje na ratištu, nade neku prašnjavu, staru lampu. Protrlja je rukavom, cisto da je malo ocisti, a iz nje izade duh!
– Oj, gospodaru, reci svoju želju i ja cu ti je ispuniti!
– Cekaj bre, kako to, jednu želju, citao sam ja to, treba tri želje!
– E, žao mi je, sada imaš samo jednu.
– Dobro, cek malo, da razmislim. Gledaj `vako, ova naša situacija, ovo više ne može, da se izdrži. Ajde ti zaustavi ovaj rat i napravi dobro granice tako, da se niko ne buni.
Gleda duh mape, gleda, gleda…
– Znaš šta, ovo je bre mnogo komplikovano. Imaš li ti neku rezervnu želju, ovo je ipak za politicare.
– Hmmmm… Znaš šta, moja je Fata mnogo ružna žena, ajde napravi je najljepšom ženom na svijetu.
– Gdje ti je ta tvoja Fata, da je vidim.
– Eno je tamo.
Gleda duh Fatu, gleda, gleda… pa rece:
– Daj ovamo te mape…

Mujo sreo zemljaka u Njujorku

Došao Mujo u Njujork, šeta on tako Central Parkom kad, s leđa ga zaustavi tip i kaže:

– Gdje si bre, zemljak, kako si mi?

– Ama, bolan, otkud ti znaš da smo mi zemljaci? – pita ga Mujo.

– Kako ne bi znao, bolan, zemljak zemljaka da ne prepozna. Nego, hajd’mo ti i ja na ručak, da te ugostim kako dolikuje…

Odoše oni na ručak, šetali po Menhetnu, kupovao zemljak Muji najskuplje darove, bili su u bioskopu i dođe vreme večeri. Kaže Mujo da je red da sad on plati večeru, kad je ovaj drugi sve vreme plaćao iz svog džepa, ail ovaj ni da čuje.

I tako, proveo Mujo neko vreme sa zemljakom, pa ga napokon upita odakle njemu tolike pare, kakvim se biznisom on bavi kad je stalno pun para.

– Skačem sa Kipa Slobode na glavu, pa ljudi daju para – odgovori mu ovaj.

– Ali, kako skačeš, pa to je mnogo visoko! ?? – čudi se Mujo.

– Ma, nije to ništa, hajde da ti pokažem…

I pope se zemljak na Kip Slobode, skoči naglavce na betonsko podnožje i ljudi mu uz ovacije pobacaju brdo para, dovoljno za mesec dana lagodnog života.

– Ama, ti nisi normalan, svega mi. Pa kako to? – opet Muji nije jasno.

– Ma kažem ti, nije to ništa. Hajde, probaj i ti!

– Ali, ubiću se, ne mogu ti ja to… strah me – preplašeno će Mujo.

– Ma hajde, zemljaci smo, imamo tvrde glave. Hajde skoči, pa ćeš videti da možeš – hrabri ga ovaj.

I Mujo na kraju pristane, popne se na Kip Slobode, skoči i prospe se po onom betonu u podnožju, pogine.

Sledećeg dana novine, “The New York Times”, objavljuje vest:

“Gradonačelnik Njujorka javno je zabranio Supermenu da zeza Bosance jer, iako je to prvoklasna zabava za Njujorčane, bosanska ambasada je uložila protest itd, itd, … “

Ja sam iz Zvornika

Izbjegli Haso i Mujo u Njemačku. Pošto je bilo jako teško dobiti vizu, oni se maskiraju u majmune i strpaju ih u zoološki vrt.

Međutim Njemci skontali da nešto nije u redu s njihovim
majmunima, te ih odluče staviti u kavez s tigrom da vide kako će se ponašati.

Siroti Mujo i Suljo skupili se u jedan ugao i čekaju da ih tigar pojede, kada im polako prilazi tigar i šapuće:
– Ne bojte se, ja sam iz Zvornika!