Lala sreo gospodju belog tena
Sreo Lala neku gospođu izrazito lepog, belog tena.
– Zašto ste vi tako beli? – pita nju Lala.
– Zato što se ne izlažem suncu – kaže.
– Ta valjda nije zato. I moja mu*a ne idu na sunce, pa nikad nisu bela.
Lala se sav oznojo
Dolazi Lala lekaru i kaže:
– Doktrore, imam problem. Primetio sam da kada sam drugi put im’o odnos sa Sosom, da sam se zdravo oznoj’o. Pa doš’o da vas pitam šta da radim.
– Hmmm… Zašto se brinete? Pa normalno je da se čovek oznoji u toku seksualnog odnosa. Pa još drugi put! Oho-ho!
– Ta šta da vam kažem… Onomad, u februaru, nisam se uopšte oznoj’o. A sad, drugi put, u avgustu, šta da vam kažem…
Lala ispred Skupštine
Skockao se Lala u odelce i kravatu pa krenuo Fićom
u Skupštinu da očita lopužama lekciju. Kako stiže
tako se parkira po sred prolaza i uleti u zgradu.
Za njim stiže Ministar u Audiju pa pošto nije mogao
proći parkira se na put, iza Lale. Izbaci obezbeđenje
Lalu posle par minuta napolje iz zgrade, ali kako je
krenuo Prema autu ugleda pauka kako se sprema da
mu odnese Fiću, pa drekne onom vozaču:
– Ta vid’ kaki si jadan, lako ti je odneti tom jadniku
Fiću, aj’ odnesi meni Audija ako smeš! ?
Razbesni se vozač pa ostavi Fiću i zakači Audija, a
Lala fino sede u Fićka, upali ga, pa vikne šleperisti:
– Ta šta je bilo sade, teraj kad’ imaš mu*da!
Crnogorac pustio goluba
Sede Lale i Crnogorac.
Odjednom, Crnogorac prdne.
-Ju, naopako, pustio si goluba – reče Lala.
Crnogorac se ljutnu:
-Čuš, goluba, izlijeće soko!
Lalo reci nam neki glagol
Opismenjavali Lalu pod stare dane.
– Lalo, reci nam neki glagol! – kaže učiteljica.
– Panta – kaže Lala.
– Kakav Panta? To je imenica!
– Panta je glagol! Od njega u selu nema boljeg paora. – uporan je Lala – A najbolji paor ne može da bude imenica, može samo da bude glagol.
– Dobro. Neću da se prepirem. – pomirljivo će učiteljica – Reci onda neku imenicu!
– Sosa.
– Tačno. A zamenicu?
– Svastika! Nema bolje!
Udala se Sosa za Lalu
Pošto su Lalini bili onako siromašniji, a kao i svaka porodica koja se bavi poljoprivredom uglavnom su se sami snalazili i dovijali za razne potrepštine.
Rešila Sosa jednog dana da pokaže svekru kako je vredna i snalažljiva, pa odluči za početak da pospremi celu kuću:
– Svekre, je l’ imate pajalicu za prašinu, hoću da opajam kuću?
– Nemamo snajka moja slatka.
Ne bi Sosa ljenja pa mrtva ladna odseče svekru kosu, napravi pajalicu i opaja kuću.
– Svekre, imate li četku za ribanje, hoću da oribam podove?
– Nemamo snajka moja slatka.
– Ne bi Sosa lenja pa ladno odseče svekru bradu, napravi četku i oriba sve podove.
Za to vreme Lala se vraća sa njive, kad ugleda ćaleta na drvetu na vrh krošnje:
– Ćale, ta šta radiš to je l’ si šenuo načisto?
– Ta, ne pitaj me ništa Lalo sine, eno snajka hoće tortu da napravi, sastavlja spisak, pa se plašim da joj ne zafali jaja…
Lala kritikuje svoje koke
Išao Lala kroz pustinju i našao nojevo jaje. Kad se vratio kući, ode pravo u kokošinjac i reče kokama:
– Moje dame, nije da vas kritikujem, ali ovako se proizvodi u inostranstvu!
Lala vata čvarke u letu
U vozu, naspram Lale, sedi mlada i zgodna snaša u izuzetno kratkoj mini suknji. Lala razastro novine na krilu i jede čvarke. Snaša ga gleda i zavodljivo prekršta noge, prebacujući svaki čas jednu preko druge. Lala ne izdrža pa je pita:
– Gospođice a je l’ bi vi mogli malo, moliću fino, da smirite te vaše noge? Nemate donji veš pa vam se vidi ona stvar.
– Aaaa, što vama, pa to, smeta?
– Ne! Taman posla, ne smeta meni gospođice – odgovara Lala – smeta mom ku*cu… razbacuje mi čvarke… pa i’ ‘vatam u letu…
Lala parkirao bicikl ispred Predsedničkih dvora
Došao Lala u Beograd i parkirao bicikl kraj Predsedničkih dvora na Dedinju. Prišao mu policajac i upozorio ga:
– Ej, jesi li ti normalan? Ne možeš tu da tek tako ostaviš bicikl!
– Što? – zbunio se Lala.
– Pa jel’ ti znaš ko tu živi?
– Nemam pojma, ko? – pita Lala.
– Pa Sloba i njegova porodica!
– U, baš sam budala! – lupi se Lala po čelu – Hvala vam lepo, druže policajac, odmah ću ga zaključati.
Sosa pogadja iz cuga
Došla Sosa kući sva raščupana, puna sena. Pita je mati:
– Ju, crno dete, ta što si tako raščupana?
– Ta ništa mati, mi se malo igrali pogađanja.
– E, to u moje vreme nije bilo. Pa kako se to igra?
– Lako, mati. Vidite, mi devojke turimo glavu u seno, a momci otpozadi je*edu. Ja sam četvrtog, šestog i jedanaestog pogodila iz cuga.
Pije Lala sa oficirima
Pije Lala sa oficirima i pita jednog od njih koji se teško hvata za buđelar:
– Izvin’te moliću fino, šta ste vi po činu?
– Poručnik! – ponosno kaže oficir.
– E, kad ste već poručnik, red je da nešto i poručite.
Lala u tramvaju
Vratio se osramoćen Lala u selo. O tome priča:
– Niko tako bruku nije doživeo kao što sam ja. Možete i da zamislite: vozim se ja tramvajem i lepo osetim da mi neko, u toj gužvi, premeće po džepovima. Tražio je nešto pune dve stanice.
A ja, zamislite samo, ni dinara u džepu nisam im’o! Mili Bože, šta li će sad taj misliti o meni?
Lalo koliko puta ide 5 u 4?
Lalo, koliko puta ide 5 u 4?
– Ta ne može ići – odgovori Lala.
– Ta, može, Lalo!
– Dobro, ide jedanput al’ tesno – odgovori Lala češkajući se po glavi.
Pita učiteljica Lalinog sina
Pita učiteljica Lalinog sina:
– Kad se okreneš prema Suncu koje se rađa, na desnoj strani ti je jug, na levoj ti je sever, a šta ti je pozadi?
– Dupe!
Hitno mi treba jedna tableta antiviagre!
U apoteku užurbano ulazi Sosa, potpuno izvan sebe, sva u crnom i obraća se apotekaru:
– Hitno mi treba jedna tableta antiviagre!
Apotekar sav u čudu, nikada nije čuo za takav lek, čisto da dobije na vremenu dok se malo ne pribere i razmisli, upita je:
– Kakva antiviagra Soso, šta će ti to?
– Znate moj Lala, koristio je onu viagru i dobro mu je činila… dok je bio živ… ali sada ne možemo da zatvorimo sanduk pa sam mislila…
Očekivanja pred operaciju
Čeka Lala operaciju pa se sav unervozio,
prebledeo, pa sav uspaničen šeta u krug.
Prilazi mu doktor pa ga upita:
– Šta je bilo bre Lalo, smiri se! ?
– Ta mante me doktore ovo mi je prva
operacija pa uopšte ne znadem šta da očekujem…
– A moš misliti, pa i meni je prva, i ja ama
baš ništa ne očekujem moj Lalo…
Mekan ko duša
Brakorazvodna parnica između Lale i Sose.
Sudija: Da li ste dobro razmislili? Možda da se pomirite?
Lala: Pa, ako vi tako kažete, gos’n sudija…
Sosa: JA NEĆU DA SE MIRIM!
Sudija: Pa zašto nećete da se mirite?
Sosa: Ne dolazi u obzir! Jes’ vredan i radan, al’ meni treba muško! A njegov, da prostite, ud je jako mali!
Sudija: Pa, sad… Šta vi, gospodine, imate da izjavite?
Lala: Pa, gos’n sudija, jeste mali, al’ je zato mekan k’o duša…
U autobusu
Dve plavuše putuju autobusom za Beograd i pričaju, a Lala prisluškuje razgovor:
– Sinoć mi je bio dečko… Pa smo slušali muziku… Pa me je poljubio u obraz… Pa smo jeli… Pa smo pili sok… Pa smo gledali film… Pa me je mazio…
U neko doba vikne Lala:
– Ta kaži već jedared je l’ bilo seksa ili nije! Treb’o sam sići tri stanice ranije, a sad ću stići i do Beograda!
Poznaćete ga po šeširu
Došli neki ljudi kod Lale u kuću i videvši Sosu upitali je:
– Je l’ Soso, di ti je Lala?
– Eno ga u svinjaru, poznaćete ga po šeširu!
Beži Lala od policije
Kupio Lala Ferarija, pa ga isterao malo na
put da ga proganja. Mrsi mu vetar kosu. a on
se napalio pa ga nagari na 180, uživa on u
vožnji, kad ugleda pandurska kola iza sebe
sa upaljenom rotacijom. Konta on ma šta mi
bre može sade ću da nagarim i pobeću mu
očas posla, ali opet sa druge strane ne
da mu savest mira, pa se odluči, da stane i
sačeka policajca. Stigao policajac pa reče Lali:
– Vidi upravo mi se završava smena, ako
mi kažeš zašto si bežao, ali da tu priču
još nisam čuo pustiću te!
– Ta vidite gospodine, pre par dana mi je Sosa
pobegla sa pandurom, pa sam mislio da mi je sada vraćate…
Lala na koncertu klasične muzike
Bio Lala na koncertu klasične muzike, a kad se vratio, Sosa ga pita:
– I kako je bilo?
– Mnogo je lepo – odgovori Lala.
– Dobro, a koji deo koncerta ti je bio najlepši?
– Onaj na kraju, kad su delili kapute. Ja uz’o tri komada!
Lala u kupleraju
Čuo Lala da su u njegovom selu otvorili kupleraj. Otišao on tamo… kuc, kuc, otvori mu neka debela gospođa sa muštiklom u desnoj ruci i skoro se izdera na njega:
– Šta o’š?
– Ta, ja sam čuo… da je ovde… otvoren…
– Pa šta ako je otvoren? – prekide ga gospođa.
– Pa ja sam… došao, ako… mogu nešto da…
– Kol’ko imaš para?
– Ta eto… dvadeset eura.
– Za te pare možeš da ga dr*aš kod kuće. Marš odavde! Ode Lala sav postiđen. Kad eto njega za nekih pola sata pred ista vrata stao – kuc, kuc – otvori mu ona ista gospođa.
– Opet ti! Šta sad ‘oćeš?
– Ta ja došao… da platim…
Nije lako biti direktor
Došao Lala kući sav zabrinut. Pita ga Sosa koji mu je mandrak.
– E Soso, da znaš da nije lako biti direktor. Treba da idem na neki simpozijum, tamo svi vode i sekretarice da se pokažu – ako ne dovedeš dobru sekretaricu, niko te ni ne pogleda i ništa od posla.
– Pa ti baš imaš zgodnu sekretaricu.
– To i jeste problem, kaže da neće da ide ako ne budem mog’o dvared.
– Aaa… kad bude trebalo drugi put, kaži joj da ti ga veže u čvor.
– Pa ‘di to može?
– Ne može, al’ pomaže.
Smejaće mi se celo selo
Kaže Lala Sosi da se obrije dole.
– A što Lalo? – pita Sosa iznenađeno.
– Paaa, eto malo, novine, istraživanje, osveženje veze, erotika, …
– Ta jesi l’ ti normalan! Smejaće mi se celo selo!
Eh kad bi ovaj mogao da se ukruti
Leži Lala pored Sose, miluje joj grudi, i govori:
– Eh, kad bi one dale mleka, ne bi nam trebale krave.
Pa siđe rukom dole niže.
– Eh, kad bi ovo nosilo jaja, ne bi nam trebale kokoške.
Odjednom uhvati ga Sosa za mlitavog đoku i kaže:
– Eh, kad bi ovaj mogao da se ukruti, ne bi nam treb’o Pera Bosanac.