Čuo Lala da su u njegovom selu otvorili kupleraj. Otišao on tamo… kuc, kuc, otvori mu neka debela gospođa sa muštiklom u desnoj ruci i skoro se izdera na njega:
– Šta o’š?
– Ta, ja sam čuo… da je ovde… otvoren…
– Pa šta ako je otvoren? – prekide ga gospođa.
– Pa ja sam… došao, ako… mogu nešto da…
– Kol’ko imaš para?
– Ta eto… dvadeset eura.
– Za te pare možeš da ga dr*aš kod kuće. Marš odavde! Ode Lala sav postiđen. Kad eto njega za nekih pola sata pred ista vrata stao – kuc, kuc – otvori mu ona ista gospođa.
– Opet ti! Šta sad ‘oćeš?
– Ta ja došao… da platim…