Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
– Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
– Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
– Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastane, obriše suze i nastavi:
-… A da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći, deda bi još bio živ…
