Došao Alija u posetu ranjenim borcima.
– Jarane, kako se zoveš?
– Mirza.
– Kako ozljede?
– Dobro daidža moj, pogod’lo me da prostiš u mu*da dok sam jurišao.
– Morem li kak’u želju da ti ispunim?
– More, more li jedan mercedes daidža moj, ne merem ‘odat’, pa da mi se nađe.
– More ba jarane.
Ode Alija do drugog ranjenika.
– Kako se ti zoveš, jarane?
– Alen.
– Kako ozljede?
– Ma boli daidža moj al’ eto držim se, pogodlo me da prostiš u gu*zicu dok sam jurišao, samo sam se okren’o na sekund da vidim ko me zove, kad me pogodi.
– A morem li kak’u želju da ti ispunim?
– More, more li jedan BMW, ne merem ‘odat’, pa da mi se nađe.
– Ma more ba jarane!
Ode Alija do trećeg ranjenika.
– A, kako se ti zoveš?
– Samir.
– Samire, šta ti je to sa ustima bolan?
– Pogodlo me ufta dajfa moj dok sam izfiifao, Menfura u srfe, mene u ufta. on mrtaf, ja žif.
– A morem li tebi kak’u želju ispuniti?
– Mofe, mofe li da pfemjeftite moj kfevet do vfata, da bude pfvi na ulazu.
– Ma more, a neki auto, mečku, BMW, to nećeš?
– Ne, samo do vfata me stafite.
– Dobro ba, ali zašto hoćeš do vrata?
– Dajfa moj, kad onaj doktof dodje u vizitu prvo difa mu*da Mifzi, pa pipa i tflja gu*zicu Alenu, a onda dodje meni da difa ufta…
