Razočarao se nešto Lala u život i rešio da se obesi. Sa jakim pajvanom(konopac) otišao u baštu, koja se spuštala na Begej. Merkao lepe grane, ali su sve dobro rodile i nije bilo lepo ni jednu od njih okititi mrtvim čovekom. Kod same reke odabrao on jednu vrbu, na njoj će da visi! Popeo se na drvo i sa pajvanom oko vrata skočio.
Konopac se zategao, drvo se nad rekom iskrivilo, a grana se slomi uz prasak. Tako ti se Lala našao u mutnoj vodi. Koprcao se očajnički i na jedvite jade, živ se dokopao obale.
– Bog te tvoj… zamalo se udavih! – reče kašljucajući i ode kući da obuče suvo odelo.