Budi se Lala u pet ujutro, odlazi do ormara
i oblači lovačko odelo. Probudi se i Sosa,
ugleda Lalu u lovačkom odelu pa ga upita:
– Ta di si ti poš’o Lalo?
– Ta mani me Soso, idem u lov malo, ta
znaš da volem loviti fazane.
– Ta idi, kad si budala – odgovori mu Sosa.
Pešači tako Lala atarom pa se sav smrz’o,
počeše mu se vrtiti Sosine reči po glavi, pa
odluči da odustane od lova i vrati se kući.
Ulazi Lala u spavaću sobu, skida se, lagano
se umigolji pod jorgan pa kaže:
– Ta id u očin, napolju zima ‘oće srce da ti stane.
A Sosa odgovara:
– Ih nek si mi došao macane, eno ona moja
budala u lov na fazane ode…
