Otišli Mujo i Haso u jedan otmeni restoran da i oni malo prodaju finoću. Za početak uzmu da proučavaju jelovnik. Razgledaju oni tako krišom okolo i opaze jednog finog gospodina kako čita novine, a ispred njega stoji šoljica kafe. Čovek se duže vremena izgubio u novinama, kad odjednom pogleda na sat, odloži novine, popi kafu naiskap i ode iz restorana.
– Vidiš, Haso, tako to rade fina gospoda – reče mu Mujo.
Poruče i oni tako po jednu kafu. Tek što im je kelner doneo kafu na stol, Haso je uzme i popije je naiskap. Ispeče se, pa mu krenu suze, ali ništa ne govori. Pita ga Mujo:
– Šta ti je, bolan, zašto plačeš?
– A, ništa. Setih se nešto pokojne matere – odgovori mu Haso sav crven u licu.
Na to popije i Mujo svoju kafu, pa i njemu krenu suze. Pita ga Haso:
– Šta ti je, Mujo? Zašto sad ti plačeš?
– Žalim – procedi Mujo.
– Sme li se znati zbog čega? – upita Haso.
– Žalim što ti nisam bliže upoznao mater dok je bila živa – odgovori mu ovaj.
