Sedi Perica u autobusu, čita knjigu i drži podignut kažiprst desne ruke vertikalno gore (u visini glave). Neki deda stoji pored njega, pa kaže:
– Sinko, ‘ajde me pusti da sednem. Bole me noge.
Perica ćuti, sedi, čita, i drži kažiprst na gore.
– Sinko, pusti me da sednem, molim te.
Perica neumoljiv, ćuti, sedi, čita, i drži kažiprst na gore.
– Dečače! Pa, pusti me da sednem. Ti si mlad, izdržaćeš.
Perica ne reaguje, i dalje ćuti, sedi, čita, i drži kažiprst na gore.
– Pa dobro, ako već nećeš da me pustiš da sednem, kaži mi zašto držiš taj kažiprst podignut na gore?
Perica, onako odsutno, pogleda u svoj ispruženi kažiprst, te kaže:
– O, izvin’te… nešto sam se zamislio – pa savije kažiprst i ispruži srednji prst, i nastavi da čita.