Čuli Ameri da je u Crnoj Gori narod dugovečan, te se oni spreme, i sa kamerama i prevodiocima upute ka Crnoj Gori, da ispitaju koji je razlog za tako dug život Crnogoraca. Kad su stigli u Crnu Goru, naiđu oni na jednog starkelju koji jedva diše. Pitaju ga kako je on dočekao tako duboku starost, a on veli:
– Med ujutru, med u podne, med naveče.
Čude se Ameri pa ga pitaju koliko ima godina.
– 102 – odgovori stari.
Naiđu oni tako na drugoga pa pitaju i njega, a on reče:
– Mlijeko ujutru, mlijeko u podne, mlijeko naveče – i tako stari dogurao do 105 godina.
Naiđu oni i na trećeg, a ovaj još najgori, jedva gleda, jedva govori, sav se pogrbio, koža mu namreškana – jednom nogom već u grobu. Pitaju oni njega za razlog njegove dugovečnosti, a on veli:
– Žene ujutru, žene u podne, žene naveče.
– Pa koliko imate godina?
– 36 – odgovori on.