U vozu, zapitkuje mladić Lalu koliko je sati, a on se pravi da ne čuje.
– Eto kakvi ste – reče mladić – nećete da mi kažete ni koliko je sati.
– Sinko, kakav sam ja… pa da ti kažem koliko je sati… A kakav si ti, ne bi se zaustavio, već bi me pit’o odakle putujem. Kakav sam ja, rek’o bi da idem iz Tomaševca. A kakav si ti, pit’o bi koga u selu imam. Kakav sam ja, rek’o bi’ da imam ženu i kćer za udaju.
A kakav si ti, pit’o bi da li možeš da me posetiš. Rek’o bi’ da su nam gosti dobro došli. Kakav si, ti bi doš’o i kad bi vid’o kakvu kćer imam, pit’o bi da li možeš da je oženiš… A ja, ‘bem zeta koji ni sata nema!