Ulazi klinac u dnevnu sobu i kaže:
– Mama, meni treba bicikl.
– Ma nema šanse.
– Ali maaama, cele godine sam vredno učio, evo ide leto, sva deca imaju bicikl, samo ja idem peške.
– Ma ne dolazi u obzir!
– Ali mama, to baš nije fer, ja tako želim bicikl.
– Slušaj, dve stvari da razjasnimo odmah: prvo, od bicikla nema, ništa to da izbiješ sebi iz glave. Drugo, to što ja živim sa tvojim ocem ne mora da znači da možeš da me zoveš mama.
– A kako da te zovem?
– Zovi me čika-Zoki.
