Grupa vukova divlja po šumi, lome, gaze, ruše sve. Odjednom, iz jednog žbuna iskoči pred njih zeka. Vukovi u čudu stadoše, a zeka ih pita:
– Ima li ovde nekih mangupa?
Vukovi ćute. Zeka podeli par šamara i pita opet:
– Pitam, ima li ovde nekih mangupa?
– Nema, zeko – odgovoriše vukovi.
– Dobro, svako po 100 dinara i razlaz!
Vukovi dadoše pare i raziđoše se. Sutradan opet vukovi divljaju, lome, galame i opet mali zeka iskoči iz žbunja:
– Ima li ovde nekih mangupa! ?
– Nema, zeko.
– Svako po 100 dinara i razlaz!
Vukovi opet izvadiše pare i raziđoše se u tišini. Međutim, misle se vukovi, zar je moguće da ih neki tamo zeka zajebava, pa reše da se suprostave sledeći put. Sutradan opet vukovi divljaju po šumi i zeka opet iskoči iz žbunja i pita:
– Ima li ovde nekih mangupa?
Trojica najjačih vukova izađu ispred svih i kažu:
– Ima, mi smo mangupi!
Zeka se okrene prema žbunju:
– Medo, imamo ovde tri mangupa. Šta ćemo?
A meda iz žbunja:
– Pa ništa, mangupi po 200, ostali po 100 dinara i razlaz!
