Zaseli gosti kod Lale i nikad da odu.
– Blago vama gostima… možete da idete kad god ‘oćete. – kaže im Lala.
Napokon gosti krenuše. Napolju se stuštio pljusak, ni nos čovek da pomoli. Lala izašao na kišu, a niz lice podignuto prema oblacima sliva mu se voda. Podigao obe ruke ka nebu:
– Bože… Bože, jesi li ti ikada imao goste?