Slušao Lala priče da su marsovci mali, zeleni i izrazito buljooki. Orao on jedno jesenje popodne, mrak se brzo spuštao, a on rešio da dovrši oranje i tako zaorao još nekoliko brazdi. Kada se vraćao sa njive, pored puta, u živici, spazi pravog marsovca. Bio je onakav kakvog ga i opisuju: mali, zeleni sa izrazito buljavim očima. Ugasio Lala motor traktora, prišao marsovcu, sagnuo se i od straha zamuca:
– Jaaa… La… La… Lala… o… o… orem njivu.
– A ja… šumar… serem!