Nekad davno, živela je jedna prelepa i nezavisna princeza. Jednog lepog dana, dok je šetala parkom, u bari je ugledala žabu. Na princezino veliko iznenađenje, žaba progovori:
– Princezo, nekad sam bio lep princ, ali je zla veštica bacila čini na mene i pretvorila me u žabu, kao što vidiš. A da bi se čarolija razbila, mora me neko poljubiti. Zato te molim, poljubi me i vrati me u ljudski oblik, onda ćemo se venčati i preselićemo se u zamak sa mojom mamom. Ti ćeš mi kuvati, čistiti i čuvati decu, a ja ću te voleti i bićemo srećni do kraja života!
Uveče, dok je večerala žablje batake, princeza se još uvek smejala i ponavljala:
– Ne bih rekla…
