Ciga i ciganka su trebali da pređu reku, ali ne znaju da plivaju i boje se vode.
U neposrednoj blizini se nalazila skela, ali je problem što nemaju para.
Molili su skeledžiju da ih preveze džabe, ali on nije hteo da popusti.
Nakon određenog vremena pristane da ih preveze, ali pod uslovom da opali ciganku.
Pošto nisje imao izbora, cigo je morao da pristane na pogodbu, ali pod uslovom da ih prvo skeledžija preveze.
Dok su se vozili, ciganka upita skeledžiju:
– Auuu bato, zar se ti ne bojiš vode?
– Ne! -odgovori skeledžija.
– A jel se bojiš nečega? -opet će ona.
– Ne, ničega! – odgovori on
– Ne postoji osoba koja se ne boji ničega! -ljubomorno će cigo – Mora da postoji nešto, ajde priznaj!
– Pa, znaš.. – stidljivo će skeledžija- ne volim gradsku vrevu, saobraćajnu u gužvu i buku… sav se nekako unezverim od toga!
Pređoše oni reku, i dođe red da se plati u naturi. Poče skeledžija da “naplaćuje” vožnju, i to pošteno!
Odužila se naplata, on nikako da završi, ciganka sve više uživa, a cigo kipti od ljubomore.
Nakon određenog vremena ga bes savlada i počne da viče:
– Eeeej, kume, du-duuuuu, bi-biiiiiip, škriiip, du-duuuuuuuuuuu!