Odlučio meda da zavede red u šumi, i svim životinjama je naredio da moraju da seru samo na mestu koje je on odredio.
Naravno, sve životinje moraju da slušaju velikog i opasnog medu, pa seru samo na tom mestu. Od mnogo životinja već se napravio i red, a na kraju reda stoji zeka, nervozan i nestrpljiv, ne može da dočeka red, a i mnogo ga poteralo, pa obavi nuždu sebi u ruke. Baš u tom trenutku nailazi meda, pa zeka brže bolje u rukama sakri “rezultat” onoga što je malopre uradio. Meda vide da zeka nešto krije u rukama, pa reče:
– Zeko, šta ti je to u rukama?
– Ma ništa, medo.
– ZEKO! Pitao sam te šta ti je to u rukama! – viknu meda.
– Paaaa, uhvatio sam jednog leptira.
– Otvori šape da vidim tog leptira.
– Znaš, medo, ovo je vrlo redak leptir, a ako ti ga pokažem pobeći će mi.
– ZEKO! NEMOJ VIŠE DA ME LJUTIŠ, POKAŽI MI TOG LEPTIRA!
Zeka se već uplašio korpulentnog mede, pa je morao da otvori ruke.
– Jao, pobeže mi leptir, a vidi i posrao mi se.
