Slobi se ukaže jedne noći anđeo pa mu govori:
– Slušaj, Slobo, nemam šta ja da ti pričam, znaš i sam koliko si sranja u životu napravio, krao si, ratovao si, bio si komunista, činio zločine… kad dođeš pred Svetog Petra ima odmah da te pošalje u pakao.
– Ajoooj! – uplaši se Sloba. – Pa, šta da radim?
– Slušaj, jedan način postoji, samo ne znam da li će ti se svideti…
– Koji, koji? – unezvereno će Sloba. – Sve ću učiniti da spasim dušu!
– Vidi, kad umreš, ideš pravac pakao, tu nema razgovora. Ali možeš i u raj, samo ako se još ove noći sam ubiješ! – poveri mu se anđeo i nestane. Razmišljao Sloba do kasno u noć i napokon uzme iz ormana pištolj i ispali metak u slepoočnicu. Pojavi se pred Svetim Petrom, a ovaj mu, čim ga je video, odmah prstom pokaže put u Pakao.
– Ali, kako? – panično će Sloba. – Pa sve sam uradio kako mi je anđeo rekao!
Sveti Petar sa nevericom sasluša Slobinu priču i na kraju pozove sve anđele i poređa ih pred Slobom.
– Hajde, pokaži mi sad koji ti je od njih ispričao tu glupost sa samoubistvom!
Sloba odmeri anđele i naposletku uperi prst u jednoga:
– Evo, ovaj ovde, što puši tompus, on mi je to rekao!
Sveti Petar pogleda anđela, nasmeje se i reče:
– E, Jožo, Jožo, već si dvadeset godina ovde, a još praviš gluposti!
