– Ne možeš da zamislis, dragi Panto, što me kosta ova naša vojska! – žali se Lala.
– Ama, kako to?
– Onaj moj deran… sada je u vojsci… Prvo je bio pešadija i vazda je trazio pare za cipele. Sad je u konjici i posl’o sam mu pare da kupi konja. Ne daj Bože da ga premeste u mornaricu. Morao bih i lađu da mu kupim! …
