Letio direktor jedne velike kompanije privatnim avionom i srusi se iznad pustinje. Jedino je on prezivio i krenu preko pustinje da trazi spas. Hodao je tako 3 dana bez vode, bio je na kraju snaga i kad je vec bio izgubio svaku nadu da ce ostati ziv, ugleda oazu u jednoj udolini. Sav srecan, potrca dolje, zagnjuri glavu u vodu i poce da pije. Odjednom osjeti da ga nesto gura u ledja, okrenu se, a iza njega je stajao Arap sa puskom u ruci.
– “Ko ti je dozvolio da pijes moju vodu?! “
– “Izvinite, nisam znao da je vasa voda, 3 dana nisam nista pio ni jeo. “
– “Sada moram da te ubijem zbog toga! “
– “Nemojte, molim vas, ja sam direktor velike kompanije, mogu vam dati para koliko pozelite! “
– “Ne interesuju mene pare, ali mozda se mozes spasiti na drugi nacin. “
– “Koji, nacin, samo recite! “
– “Odmakni se od mene 5 metara i prdni koliko mozes. “
– “Molim? “
– “Dobro ako neces… rece Arap i poce da podize pusku. “
– “Hocu, hocu, evo idem! “
Direktor se odmaknu, napreze se koliko moze i zacu se jedno slabasno: prrr.
– “Ne valja! Odmakni se 10 metara i prdni jace, da te cujem dobro! “
Odmaknu se 10 metara, napreze se i jedva cujno: prrrr
– “Ne vrijedi, moram te ubiti, rekao sam jako, a ti prdis k’o tetka. “
– “Joj, nemojte, molim vas, evo sad cu sigurno, dajte mi jos jednu sansu, molim vas!!! “
– “Hmm, ajde, ali ovo ti je zadnja sansa. Sad se odmakni 50 metara i prdni tako jako da te dobro cujem i da ne bude krace od 10 sekundi, jel’ jasno?! ? “
– “Dobro, dobro, samo mi dajte malo vremena da se pripremim”, rece direktor, preznojavajuci se od straha.
– “Dobro, ali ovo ti je zadnja sansa, zato neka bude dobro! “
Direktor se odmaknu 50 metara, poce da guta vazduh da bi mogao sto duze da prdi, udahnu duboko, napreze se koliko god je mogao i zacu se: PRRRRRRRRRRRR PPPPPRRRRRRRRPPPPPRRR RRRRRRRRRRRRRRRR RRRRRRRRRRRRRRR RRRRRRRRR!!!!!! “
Odjednom, neko ga uhvati za rame i poce da drma. Bio je to njegov zamjenik…
– “Direktore, ako vec spavate na sastanku, ne morate i da prdite! “