Sedam sati ujutro, izlazi Joška iz stana sav
otekao sa podočnjacima k’o u šljive ranke,
neispavan, silazi jedan sprat niže pa
pokuca komšiji na vrata…
– Dobar dan, ja sam komšija Joška sa gornjeg
sprata, hteo sam da vas zamolim da kažete
ženi kada vodite ljubav da bude malo tiša,
ne mogu više da je slušam, too Mićunee, tooo
Mićko, tooo Mićo moj… nisam bre nedelju
dana oka sklopio!
– Gospodine Joška, vi ste očigledno pogrešili, ja nisam
Mićko nego Života, i cele nedelje radim treću smenu!
