Umru Srbin i Hrvat, pa se stvore pred vratima raja, pred kojima ih dočeka sveti Petar.
– Odakle ste vas dvojica? Čiji ste? – pita Pero.
– Ja sam Srbin.
– A ja Hrvat!
– Auuuuuu, majkuuumuuuu! – jauknu Pero. – Balkan, a? Pa, slušajte momci, vas s Balkana po defaultu šibamo u pakao. Šta ćete, naređenje odozgo.
– Ne! Nemoj! Pa zašto? – kukaju ova dvojica, a Pero krene da ih umiruje:
– Slušajte, nema vam izlaza – vi tako kontinuirano pravite sranja da nikakvo iskupljenje nije moguće. No, ipak, data vam je mogućnost izbora. Možete da birate varijantu pakla. U ponudi za Srbe i Hrvate imamo dve opcije: pakao Evropske unije, i standardni balkanski pakao.
Zamisle se Srbin i Hrvat, misle, misle, pa pitaju u čemu je razlika.
– Ovako – predusretljivo će Pera. – U principu je sve isto, samo što se u paklu Evropske unije, odmah po buđenju svakoga dana mora najpre pojesti puna kašika govana; a u standardnom balkanskom paklu se svako jutro, opet odmah po buđenju, mora pojesti puna kanta govana.
– Ja sam za Europu! – odmah će Hrvat. – Mi Hrvati smo uvijek bili proeuropski orijentirani! Mi smo za kulturu, za civiliziranost, za kapitalizam!
Srbin misli, misli, pa kaže:
– Čuj, prikane – ne mogu ti ja u Evropu. Šta ću tamo bez društva, a računam da su mi sve komšije i sva rodbina u ovom standardnom Balkanskom. Pa ako je kanta, nek je kanta – al bar da sam među svojima.
Pucne Pera prstima, i – puf! Ova se dvojica teleportovaše u izabrane paklove.
Nakon nekih godinu dana, sretnu se Hrvat i Srbin na granici dvaju paklova.
– Ehej! Kako je u paklu Evropske unije? – pita Srbin.
– Pa čuj- s tandard, kultura, poštivaju se ljudska prava… u biti nije mnogo drugačije nego kad sam bio živ. Ali ona žlica govana izjutra me ubi! Joj, nemrem ti dočarat kak mi je mučno svakog jutra s tim dan počinjati! Pa utroba mi se hoće ispovrnut van! Čini se, svaki put, nanovo ću umrijeti! I onda kad progutaš – nemreš isprat tu aromu iz usta, neg je vučeš cijeli dan, i prosto, što god da radiš, misliš na to kak si zorom govna jeo. E, onda dođe noć, i tad prestaješ mislit kak si zorom govna jeo, već počinješ mislit kak ćeš ih i sutra morat jest, i tak… Mogu si mislit kako li je tek tebi s cijelom kantom! Pa kak to moreš izdržat?! ?
A Srbin će:
– A jebiga, znaš već kako je to na Balkanu – čas nema kanti, čas nema govana, čas štrajkuju prevoznici koji dovoze kante s govnima…