Mili moji i dragi,
Prvo da vam javim najvažnije: Živ sam!
Zatim još jedna dobra vijest: Ne mora da se plati otkup za moje oslobođenje!
Međutim, istina je da se još nalazim kod terorista. Čuli ste da su me
džihadisti oteli sa građevine dok sam radio na mješalici ovde u pustinji
zajedno sa kolegom Matom. Mogu vam reći da je na početku bilo čupavo.
Teroristi su nas strpali u vreće i odvukli u njihov kamp, a zatim skakali oko
nas mašući puškama i vičući nešto o Alahu i Džihadu. A onda su sve to
snimali kamerom. Kažem ja Mati da će izgleda da traže za nas otkup.
Onda smo ga najebali burazere – kaže mi Mate.
I zaista, prvo su ih otkačili u našem veleposlanstvu. Još nije došao
naš novi veleposlanik.
Onda su zvali tu firmu kod koje smo radili. Ispostavi se da je gazda već primio
drugu dvojicu na mješalicu i da ga mi uopće ne interesujemo. Na kraju su spakovali
one snimke i poslali našoj Vladi u Zagreb.
I tako smo mi čekali i čekali i čekali, pa sam ja od duga vremena popravio
neki njihov rashodovani tenk jer sam bio tenkista kod Knina. Oni su se silno
iznenadili, a ja sam objasnio da je to sitnica. Mate ih je učio gađanju iz ručnog
bacača, on je bio na Vukovaru. Ja sam im poslije očistio topove, jer sam u
vojsci u Bljesku bio artiljerac a Mate im pokazao neke trikove iz rata..
I tako, sad smo zaposleni kao instruktori kod terorista. Plata je bolja
nego na mješalici, a bolji su i uslovi, tako da se ništa ne brinete –
čim mi istekne ugovor, eto mene kući…
Srdačno vaš Jure.