Mlada umirovljenica sva uzbudjena i dotjerana ceka postara i svoju prvu mirovinu. Cuje se zvono, mlada umirovljenica otvara, ugleda postara, zgrabi ga i odvuce u spavacu sobu…
Poslije nekog vremena postar ode u kupaonu, a zena u kuhinju.
Dolazi i postar u kuhinju i ugleda na stolu pravu ikebanu od dorucka: sunka, kulen, kajmak… pa viski, sampanjac…
Doruckuju oni, postar polazi, a mlada umirovljenica mu pruza 200 kuna. Postar iznenadjeno upita: “Pa draga gospodjo, cemu jos i ovo? ”
E pa – pocne ona objasnjavati – ja sam danas veoma uzbudjena… Znate, donijeli ste mi prvu mirovinu u zivotu. Jucer bas to pricam muzu i kazem mu da je to veoma vazan dan u mom zivotu i pitam ga kakav je obicaj i sta da dam postaru u toj prilici. A moj muz rece:
“Jebi ga, daj mu 200 kuna”
i to je to… a dorucak je bila moja ideja.
